Пољопривреда и сточарство се последњих деценија суочавају са великим бројем дилема и док једни само јуре профит и да произведу што више воћа, поврћа и меса, други се труде да у ту своју борбу за егзистенцију унесу и извесне моралне стандарде. То им омогућава да њихово пословање и узгој буду у складу са природом и њеним циклусима, што у многоме доприноси бољој животној средини и здравијој планети.

Оно што је добро за исхрану једне особе, не мора увек и нужно бити добро за локалну заједницу и њене пољопривреднике. Исто тако, оно што неко сматра добром исхраном за животиње и биљке – не мора увек бити добро за животну средину. Утицај наше исхране и потреба за храном, не поклапају се увек са добробити наше планете и могу имати озбиљне и трајне последице, како по природу тако и по здравље људи и животињских врста.

Колико пута сте прочитали у вестима да се ‘плућа планете’ у амазонским прашумама уништавају сечом, како би тај простор био искоришћен за конвенционалну пољопривреду и мултинационалне компаније које ће на тим њивама производити ГМО храну? Последице таквих поступака на животну средину могу бити немерљиве и вероватно их није могуће ни сагледати у целини у овом тренутку.

Посебно су угрожене одређене животињске врсте, које на тај начин губе своје природно станиште а са друге стране већи део тих палми ће бити коришћен у производњи нездравог уља, нутела крема и других посластица које су веома штетне по наше здравље. Одређене непрофитне организације, међу којима се посебно издваја Гринпис, указују на овај проблем годинама и траже јасно и недвосмислено од мултинационалних компанија да престану са уништавањем природе.

Јавност често критикује заједницу пољопривредника и сточара зато што доносе одлуке, које су морално и етички врло упитне. Етика мора бити важан део пољопривреде и сваки произвођач се мора запитати када користи вештачка ђубрива, пестициде и остале хемикалије – како то утиче пре свега на здравље људи али истовремено и како то утиче на животну средину.

Прогрес, потрошачко друштво и захтеви тржишта често могу да утичу на пољопривреднике на начин да они забораве на животну средину. У свој тој трци за новцем и резултатима, једва да остане мало времена да се седне и добро размисли о дугорочним последицама.

Хајде да заједно препознамо и деконструишемо сва штетна понашања, која човек и његове потребе на овој планети доносе свакодневном животу, како бисмо такође заједно понудили решења за здравију животну средину и живот у симбиози са природом.

Поврће које има причу

Најважније питање при свакој посети супермаркету, пијаци или локалној бакалници гласи: шта је боље? Конвенционално гајено поврће и воће, домаће код баке са села или органско са фарме у близини нашег града?

Одговори варирају све док се не помене једна кључна реч – пестициди. Сви они који су до тог тренутка имали дилему у вази са органским производима, мењају своје мишљење јер нико не воли и не жели да једе храну пуну пестицида. Њихово редовно уношење у организам током година, може да остави озбиљне последице на наше здравље – од алергија, преко тровања до оних најтежих болести.

Како онда да једемо здраву, непрскану и укусну храну а да не наштетимо животној средини? Кључ је у куповини органске хране од локалних произвођача, чиме не само да подржавате мале фарме и вредне пољопривреднике, већ и доприносите смањену количине угљен диоксида у ваздуху који производе камиони и комби возила која превозе воће и поврће на далеке дестинације.

Такође важно је да бирате сезонско воће и поврће, јер ћете тада бити сигурни да у њиховој производњи нису коришћени никакви суплементи за раст и раније сазревање. Сезонско воће и поврће је такође одличан извор витамина и минерала па ће ваш организам бити здрав и нећете морати да уносите ове хранљиве елементе на други начин, кроз таблете.

Животињско царство

За многе људе, свеже црвено и живинско месо, као и риба су важан део свакодневне исхране и избаласираног дневног уноса одређених намирница. Црвено месо, очишћено од масних делова, је одличан извор протеина, витамина Б, цинка, гвожђа и омега 3 масних киселина. Риба садржи здраве масноће, протеине и витамине, као и здраве састојке који помажу у смањену ризика од срчаног и можданог удара. Да бисмо дошли до свих ових хранљивих састојака, пут од узгоја стоке и рибе до супермаркета, је дуг и веома напоран. Пре куповине проверите ове чињенице.

Морска Храна 

У мору има много риба, све док… их више нема. Тренутно, чак 85% подручја за риболов у свету је на ивици колапса и због великог и неконтролисаног излова током година угрожене су и поједине рибље врсте. Рибари користе велике мреже за ловљење риба, али се у њих ухвате и други морски организми као што су морске корњаче нпр. Одређени начини узгоја рибе, могу да загаде океане, мора и реке због чега је у овој области производње још више потребна примена етичких стандарда. Најбољи начин да допринесемо одговорном излову риба и куповини истих је информисаност о произвођачу и начинима на који узгаја рибе. Поново, једите локалне врсте а за оне нешто егзотичније спремите се да отпутујете у њихово природно станиште.

Месо 

Узгој стоке за производњу меса, често је игра великих бројки. Истраживања показују да производња меса, утиче на повећање ефеката стаклене баште за чак 50% на годишњем нивоу. Неки се не слажу са тим податком па смањују ту бројку на 18%.  Без обзира на тачан проценат, да би се произвело само пола кг меса потребно око 10000 литра воде и око 7 кг пшенице – дакле значајни ресурси се троше у производњи меса, што само по себи говори о компликованости овог процеса. Сваки хамбургер који поједемо или пилеће крилце, има значајан утицај на погоршање стања животне средине, почевши од фосилних горива које се користе у превозу производа па све до велике количине отпадака који настају као последица ове производње. Како да будемо одговорнији у конзумацији меса? Смањивањем количина меса које уносимо у организам на недељном нивоу треба додатно да нам буде важно и због здравствених бенефита које можемо имати – мањ крвни притисак, холестерол итд.

Када све саберемо и одузмемо…

Знамо да није лако пронаћи и испунити све критеријуме за куповину одрживог, здравог, непрсканог, друштвено прихватљивог и на крају поврћа и воћа гајеног у складу са етичким принципима али је свакако најбољи пут до тога добра информисаност, добијање свих информација и доношење одлуке пре одласка у продавницу или пре наручивања онлајн.

Када доносите одлуку о свом следећем оброку, узмите у обзир све људе који учествују у процесу производње од њиве до продавнице. Пре нешто купите нутелу, пожелите да поједете бургер у Меку или кофицу крилаца у КФЦ-у, проверите како се мултинационалне компаније односе према тим људима, поштују ли њихова људска и радна права, колико их редовно плаћају за сав вредан и напоран рад који свакодневно улажу у тај посао.

А онда покушајте да нађете текст о произвођачима органске хране, можда баш о вашим комшијама, који на породичном имању уз много труда и посвећености свакодневно примењују строге стандарне производње и контроле како би воће, поврће, јаја или месо које ви и ваша породица једете били најбољег квалитета и без штетних састојака.