У нашим претходним текстовима смо много, често и опширно писали о органској производњи, њеним основним појмовима, принципима и бенефитима. Међутим, оно о чему до сада није било речи а сигурни смо интересује све органске пољопривреднике, је почетак органске производње у свету и како је настао ‘органски покрет’.

Отворите омиљени ‘О’цеди’ органски сок из наше производње, завалите се у фотељу и сазнајте у наредним редовима у којој земљи је зачета идеја органске производње, која је улога научнице Карсон у забрањивању злогласног ДДТ-а, као и то након колико година у односу на свет је Србија почела са производњом органске хране.

Термин ‘органска пољопривреда’ у употребу је увео Лорд Нортбоурн 1939. године. Међутим много пре тога, први почеци стварања ‘органског покрета’ могли су се уочити још почетком 19. века. Средином овог века се појављује теорија о минералној исхрани биљака, у којој се тврдило да ђубриво може бити замењено одређеним минералним солима. Тачно негде пред Први светки рат, хемичари Хабер и Бош, развили су процес синтезе амонијака – у коме је коришћен азот из атмосфере. Како је овако издвојен амонијак већ нашао употребу у процесу прављења експлозива током рата, након њега је био у употреби као ђубриво у пољопривреди.

Све негде до 1920. године, пољопривредници су користили искључиво природна средства у борби против штеточина, као што су и њиве ђубрили користећи уобичајене методе које су погодовале земљишту. Велику промену ће донети Други светски рат и откриће Пола Милера, који је 1939. направио ДДТ и тиме започео нову еру у пољопривреди у којој ће бити коришћени нова генерација инсектицида.

Још почетком 20. века, органски покрет постаје гласнији у свом противљену због употребе вештачких азотних ђубрива и пестицида у првим данима индустријске пољопривредне производње. Неколико мањих асоцијација је основано у Немачкој, Аустралији, Уједињеном Краљевству и САД-у и другим државама. 1972. ове асоцијације основале су Међународну федерацију органских пољопривредних покрета (енг. ИФОАМ).

У годинама после тога, почело је више да се говори о органској производњи и утицају који она има на животну средину. Производња и тржиште органских производа је расло из године у годину.

11 најважнијих догађаја у органској производњи

1924 – Рудолф Штајнер објављује књигу под називом ‘Духовни темељи за обнову пољопривреде’. У њој се говори о првом органском систему производње.
1928 – основана је прва сертификациона организација ‘Деметер’, данас и највећа те врсте за биодинамичку пољопривреду. Том приликом су успостављени и први стандарди контроле квалитета производње.
1939 – Лорд Нотрбоурн први пут је употребио термин ‘органска пољопривреда’. Из концепта на коме је радио, под називом ‘њива као организам’ настао је и овај термин, што вероватно можемо сматрати првим важним догађајем у овој хронологији.
Исте године је направљена и прва научна компарација органске и конвенционалне пољопривреде. За то је заслужна Лејди Балфор, која је започела овај експеримент на једној фарми у Енглеској.
1942 – појављује се први магазин за органску пољопривреду, који је обрађивао поред ове теме и баштованство а данас је познат под називом ‘Органиц Гарденинг’.
1947 – Сер Ховард објавио је прву књигу која у називу садржи речи као што су ‘органска пољопривреда’. Ова студија је носила назив ‘Земљиште и здравље. Студија о органској пољопривреди’.

1962 – позната научница и љубитељка природе Рејчел Карсон, објавила је ‘Тихо пролеће’, књигу која је одиграла најважнију улогу у забрањивању употребе ДДТ-а у САД. У овој књизи, Карсон је писала о ефектима употребе ДДТ-а и других пестицида на животну средину.
1972 – година у којој је у Версају основана Међународна федерација органских пољопривредних покрета (ИФОАМ).
1980 – Међународна федерација по први пут дефинише основне стандарде и правила по питању сертификације у органској пољопривреди.
1990 – Закон о органској пољопривреди донет је у САД.
1991 – Европска унија креира законски оквир за обележавање органске пољопривреде.
2004 – Европска комисија усваја први акциони план за органску храну и пољопривреду.

Развој органске пољопривреде у Србији

Раније су нове технологије много касније стизале до нас него што је то случај данас. Када је органска пољопривреда у питању, она се код нас јавља крајем 1980-тих година, прво у јужној Србији где је захваљујући компанији ДенЈуро започетка производња органског воћа. Законски оквир за органску производњу, у то време, још увек није постојао.

Тек касније, у време Савезне Републике Југославије, донет је први закон о органској производњи. Након политичких промена у држави – 2000. године, у земљу почињу да пристижу прве директне стране инвестиције, започињу пројекти и стварају се прилике за унапређење извоза органске хране из Србије.

Током 2000-тих почиње сарадња са великим страним донаторима као што су ГИЗ, УСАИД, УНДП и ФАО. Нјихова улога је била веома значајна на пољу едукације, формирања прве контролне организације у Србији али и за општу консолидацију процеса и методологије рада у органској производњи у нашој земљи. Ове међународне организације препознавши потенцијал органске производње у Србији, са свим својим капацитетима, помогле су и подржале оснивање удружења на локалном и регионалном нивоу.

2009. године у Србији се оснива Национална асоцијација за органску производњу ‘Сербиа Органика’ (НАСО) које почиње да окупља произвођаче органске хране у Србији али и друге учеснике у овом процесу. Како органска производња у Србији све више добија на значају а бројке које прате њен раст, свакодневно бивају све веће, важно је да постоји удружење на националном нивоу, које ће произвођачима пружати неопходну помоћ при регистрацији, промоцији или извозу у иностранство.

Треба познавати историју како бисмо напредовали

Понекад је потребно вратити се самим почецима органске произодње, како бисмо схватили ток и развитак оваквог начина гајења биљака и животиња али и њене методе и принципе. Главни циљ органске производње је да поново повеже човека са природом, проналазећи одрживи систем да се храна произведе у складу са најбољим праксама очувања животе средине и развијања биодиверзитета. Историја органске производње само је почетак и први корак на том путу, који нас води до остваривања нашег најважнијег циља.