Да ли и у којој мери правите разлику између конвенционалне производње и органске? Шта једну а шта другу чини конкуретном на тржишту и која ће на крају имати већи профит?

Индустријска или конвенционална пољопривредна производња је систем који користи пуно хемикалија, као што су пестициди, хебрициди и генетски модификовани организми (ГМО). Када је у питању индустријска производња меса, млека и јаја, методе гајења животиња укључују хормоне раста који подстичу њихов бржи развој, антибиотике који се користе као превентива против различитих бактеријских инфекција и других болести али и држање животиња у затвореном простору.

Иако се овакав систем производње проширио, након Другог светског рата и показао као веома ефикасан, такође се показао и као веома лош према природним ресурсима, животној средини и људском здрављу. Управо због тога, многе међународне организације које се баве здрављем, указале су на потребу проналаска одрживих метода које неће бити шкодљиве за нашу планету.

Решење које одговара овим потребама може се наћи само у органској производњи, која се базира на еколошком и одрживом приступу производњи хране. Овакава производња не утиче негативно на животну средину а купцима доноси свеже, непрскано и здраво воће и поврће, које је додатно и пуно здравим нутријентима.

Да би се органска производња доказала као одржив модел, који може прехранити све већи број становника на планети, она мора да буде доминантна у неким од следећих сегмената.

1. Приноси органске насупрот приносима индустријске производње

Принос је квантитативно измерена количина одређене врсте која је произведена на прецизно утврђеној јединици (као што је нпр. хектар) обрађене пољопривредне површине. Да би се измерио, произвођач мери количину приноса коју је на крају убрао на једном хектару.

Одређене врсте усева доносе више приноса по хектару него друге. На количину утичу свакако и временски услови, начин обраде, присуство пестицида или појава одређених болести биљака.

Критичари органске производње имају шта да кажу када је упоређивање количина приноса у питању. Они сматрају да органска производња нема капацитет да се такмичи са индустријском, посебно због фактора као што су пестициди, болести или ђубрива. Они као да желе да елеминишу штетност ових суплемената из дискусије и искључиво се фокусирају на бројке.

У последњих неколико година, суочени смо са изазовом да треба нахранити растућу светску популацију применом еколошких и одрживих алтернатива и због тога бројне студије и научници истражују и упоређују количину приноса органских и индустријских усева. Шта су до сада закључили?

Проценат приноса код органске производње је у просеку мањи за 5% до 20%, на шта наравно утичу различити фактори, због чега је и разлика у овим резултатима овако велика. Ипак, две студије доносе охрабрујуће резултате за све пољопривреднике који се баве органском производњом.

Наиме, у случају екстремних временских прилика, као што су дугорочне суше или вишемесечне обилне падавине (што нажалост можемо очекивати као последицу климатских промена), органска производња и њени приноси успевају да надмаше индустријске услед способности органских усева да задржавају дуже воду.

2. Нутритивна вредност  и садржај органске хране насупрот индустријској

Бројне студије су показале да је органска храна хранљивија и да у свом садржају има више витамина, минерала и антиоксиданаса, него што је то случај са конвенционално гајеном храном.

Чак 12 студија је показало да је органска храна богатија витамином ц, омега 3 масним киселинама и поменутим антиоксидансима. Поред тога у једној студији је прецизно утвђено да се конзумирањем индустријске пилетине и свињетине, повећава ризик од контаминације бактеријама отпорним на антибиотике за чак 33%.

Најпродаванији хербицид на свету – глифосат, највише се користи код гајења кукуруза и соје, који се користе даље у производњи многих других производа. Такође, ове две врсте се користе и за храњење животиња, чије месо касније једемо и уносимо ову опасну хемикалију у наш организам.

Прањем и кувањем овај хербицид се не може уклонити а његови остаци се могу наћи у месу и осталој храни дуже од годину дана.

Пре неколико година, Светска здравствена организација означила је глифосат као вероватног узрочника рака код људи.

3. Одржива животна средина

У поређању са индустријском пољопривредом, органска се сматра бољом за животну средину, са тенденцијом да боље штити природне ресурсе – посебно виши ниво угљеника у земљи, бољи квалитет земљишта и мањи ниво ерозије тла.

За последњих 40 година, чак 33% обрадивог земљишта на нашој планети је нестало због ерозије. Неодржива производња на њивама и сечење шума, могу довести до ерозије тла као и плављење обрадивих површина.

Органске фарме имају богатију флору и фауну, услед нулте толеранције на употребу пестицида који руше природан баланс еко-система. У органским системима, биодиверзитет биљака и животиња помаже им да подигну ниво одбране од разних болести али и штеточина.

На другој страни, код индустријске производње, разноврсност биљних и животињских врсти је мања услед употребе пестицида, антибиотика и вештачких ђубрива. Шта више, иде се ка ‚специјализацији‘врста, које су успешне и дају добре приносе али ако их нападне једна врста штеточине, цели засади могу бити уништени. То ће онда захтевати много више пестицида, што даље води ка све лошијем квалитету произведене хране.

4. Профит за произвођаче и приступачне цене за купце

Профитабилност органских засада у односу на индустријске, може бити одређен на основу више критеријума: принос, колико је рада уложено, укупне цене, трошкова за оглашавање, превоз итд. Такође на улагање и одлуку да ли започети органску производњу утиче и цена производа у периоду конверзије (типично трајање 3 године).

Једно велико истраживање из 2015. године, показало је да органски производи који су оцењени као премијум а у ту категорију су улазили и по високим ценама, купцима су били много дражи и више су их ценили због квалитета – што је резултирало и већом профитабилношћу саме индустрије. Проценат успешности се подигао од 22-35%.

Оно што, нажалост, никада нећемо видети у цени конвенционално произведене хране је сва штета коју таква производња наноси животној средини и људском здрављу. Колико кошта загађење река? Колика је цена лечења једног детета са поремећајем развоја услед уношења пестицида у организам? Колико кошта радна експлоатација радника који непријављени раде на фармама и у производњи?

5. Добробит друштва

Као што смо у претходном сегменту напоменули, додатне трошкове које имају индустријски произвођачи хране, никада нећемо видети на рачуну. На светском нивоу, свуда су јако лоши услови за раднике који раде на фармама и њивама у оваквој врсти производње. Њихови животи су често угрожени због изложености хемикалијама.

Производња хране на органским фармама, доказано је осим што је добра за животну средину, она доприноси и бољој повезаности заједнице кроз блиску везу купаца и произвођача, који имају заједнички циљ – здраву храну, животну средину и фер услове куповине за све.