Зашто купци бирају органску храну? Разлога је много и сви су подједнако важни, од здравствених до етичких, али оно што би требало да буде подједнако важно свима нама који живимо на овој планети су екологија, животна средина и очување здравог окружења. Органска пољопривреда настоји да својим методама узгоја воћа и поврћа да допринос у овој борби, која ће у наредним деценијама и вековима бити кључна за опстанак наше планете и живог света на њој.

У наставку вам доносимо 7 бенефита које природа добија од органске производње.

1 Смањује изложеност људи и животиња пестицидима и осталим хемикалијама

Бројне су последице употребе пестицида и хемикалија на животну средину. У Србији се чак 70% произведене хране прска опасним хемикалијама а 50% пољопривредног земљишта засејано је производима који садрже пестициде.

Морамо имати на уму да пестициди који се прскају на биљке загађују и најважније природне ресурсе – земљиште, залихе воде и ваздух. У великом броју случајева ови штетни пестициди и остале хемикалије остају у тлу и по неколико деценија.

Синтетичке хемикалије такође знају да обесхрабре модерне и софистициране пољопривредне праксе, као што је покривање усева или ротација биљних врста, која има за циљ да повећа плодност земљишта на природан начин садњом различитих биљних врста на смену. Управо се употребом ових хемикалија долази до великих проблема за животну средину, као што је ерозија земљишта.

2 Органски узгој подстиче стварање здравог земљишта

Да бисте узгајали здраву храну, морате почети од исто тако здравог земљишта. Ако третирате земљиште штетним хемикалијама и пестицидима, можете се наћи у ситуацији да ваше земљиште не може да се развија и напредује самостално, већ ће сваки напредак зависити искључиво од вештачких суплемената.

Ниво природног угљеника је веома важан за здраве усеве и представља један од кључних елемената о коме треба водити рачуна када је органска производња у питању. Угљеник пружа земљишту неопходну јачину у структури, због чега се смањује и ерозија тла. Затим је важан и за задржавање воде у земљишту, као и за количину ваздуха која ће пролазити до биљака али и као резервоар хранљивих материја које су важне за раст биљака, као што су фосфор, азот и сумпор.

Такође истраживања показују да органски узгој подстиче и развој микро-организама који повећавају плодност земљиштва, укључујући у то и гљивице и црве.

Истраживања у Америци су показала да органске методе узгоја доносе бројне бенефите земљишту и у овој деветогодишњој студији Пољопривредног истраживачког сервиса, наводе да конвенционалне методе имају погубне последице на здравље земљишта, биљних и животињских врста.

3 Борба са ерозијом

Не само да органска производња помаже побољшању квалитета усева, већ је важан савезник у борби против једног од већих проблема са земљиштем – ерозијом.

Студије показују да се ерозија земљишта смањује за чак трећину када се користе органске методе узгоја биљака, у односу на усеве где су коришћене конвенционалне методе производње.

Уколико нисте већ забринути због последица које ерозија земљишта може да донесе – требало би да будете. Проблем ерозије не утиче само на усеве и не уништава само њих већ посредно утиче и на нашу исхрану, јер се смањује количина житарица и других биљака које се могу убрати са поља у жетвеном периоду. Поред тога ерозија на усевима, доводи до даљег урушавања земљишта које се налази у непосредној близини и на тај начин могу бити угрожена и насеља.

4 Борба са климатским променама

Угљен диоксид и метан, гасови одговорни за ткз. “ефекат стаклене баште”, познати су по томе што задржавају топлоту у атмосфери наше планете узрокујући глобално загревање и климатске промене. Пре 150 година, када је почела индустријска револуција, нико није ни могао да замисли које ће ефекте увођење нових технологија имати на животну средину и човечанство.

Последњих година глобално загревање и напорни да се на овај феномен утиче постају најважнија тема свих светских лидера, па је тако настао и Париски споразум којим су се највеће светске економије обавезале да ће знатно смањити количину штетних гасова које испуштају у атмосферу. Нажалост после повлачења Америке из овог споразума, угрожене су све иницијативе и напори да се утиче на климатске промене.

Где је у свему томе органска производња? Најновије студије показују да органска производња доприноси смањењу ефекта стаклене баште, тако што угљеник везује за земљиште где се он гомила и као што смо већ објаснили у претходном сегменту доприноси плодности земљишта.

Истраживања су показала да земљиште на коме се користе органске методе узгоја чак за 26% боље задржава угљеник и то на дужи временски период, него што је то случај са усевима на којима су примењене конвенционалне методе. И још мало правих бројки како бисте схватили колико је органска производња важна – наиме органски усеви испуштају чак 429 кг угљен диоксида мање (по хектару, на годишњем нивоу) него конвенционално третирани усеви.

5 Органска производња утиче позитивно на очување чистих извора воде

Званични подаци УН-а наводе да нешто више од милијарду људи на нашој планети нема приступ чистој води за пиће. Оваква ситуација постаје још тежа када узмемо у обзир климатске промене, сталне миграције становништва и чињеницу да због таквих животних услова око 2 милиона људи годишње умре.

Претње по чисту и здраву воду су у данашње време још веће, ако узмемо у обзир пестициде и остале хемикалије које се користе у конвенционалном узгоју житарица и осталх биљака на пољима широм наше планете. Све те токсичне супстанце пре или касније заврше у рекама и осталим воденим површинама из које црпимо воду за пиће, носећи са собом велики здравствени ризик за све нас који ту воду пијемо.

Органска пољопривреда избацивањем токсичних хемикалија из употребе доприноси здрављу живог света на планети и без икакве сумње доприноси здрављу животне средине. Исто тако, количине воде које се користе за заливање у органској и конвенционалој производњи се знатно разликују, где је мања количина претпоставићете наравно на страни органских произвођача.

6 Здравље и добробит животиња

Инсекти, птице, рибе и многа друга жива бића на нашој планети имају много проблема са људском врстом. Као најјачи и у свему надмоћни у односу на животније, људи у жељи да напредују често угрожавају друге врсте и уништавају њихова природна станишта. Било да је то због индустријализације или масовне конвенционалне пољопривредне производње, цели екосистеми страдају у налетима багера који руше све пред собом.

Органске фарме не само да омогућавају очување природног окружења, већ и подстичу птице и све остале грабљивице у природи да живе мирно и срећно на њиховим имањима, доприносећи природним циклусима.

Додатно, животиње које живе на органским фармама имају приступ здравој животној средини, чистој води и незагађеном ваздуху на пашњацима, који нису третирани никаквим хемикалијама и пестицидима. Све то утиче позитивно на њихово здравље и повећава отпорност њихових организама на различите болести. Свакако срећне и здраве животиње производиће исто тако квалитетну и здраву храну, која ће даље допринети здрављу и потрошача који ће је куповати.

7 Органска производња подстиче биодиверзитет

Што више врста живи на једној фарми, то је она здравија, одрживија и доказ да се производња спроводи без додатних токсичних хемикалија. Органске фарме подстичу биодиверзитет, који игра најважнију улогу по питању отпорности једног таквог система на питања као што су пестициди, чиста вода и болести биљака.

Повећање приноса такође је један од разлога зашто се у органској производњи подстиче очување што већег броја животињских врста и других организама. Што је већи број микро-организама и црва у земљишту, затим птица и инсеката, то ће и приноси бити бољи јер све те врсте утичу на процес производње на различите начине – од плодности земљишта, са једне стране, до опрашивања са друге стране и преношења семена на послетку.

Нажалост треба бити свестан чињенице да повећање броја инфекција може бити узроковано смањењем броја организама на фармама, што ни у ком случају се не сме дешавати и није добро ни за планету а ни за човечанство.