Производња органске хране је бизнис који добија све више присталица, како међу пољопривредицима и пословним људима, тако и међу потрошачима који све више откривају предности конзумирања органских производа. Док неки потрошачи купују органску храну зато што верују да је боља за животну средину, све више њих се окреће овој врсти хране зато што доноси бројне здравствене предности за организам.

Познато нам је да се органска храна производи, припрема и прерађује без употребе било каквих хемикалија. То значи да је код органске производње забрањена употреба пестицида и вештачких ђубрива или када је припрема хране у питању – забрањено је коришћење конзерванса и адитива.

Опште прихваћено мишљење, које потврђују и бројна научна истраживања, је да конзумацијом органске хране радимо добру ствар за наш организам, односно да је органска храна здравија од оне која је произведена на класичан начин.

Које су то тачно предности – пренећемо вам у овом тексту, насланајући се на истраживања науке и бројних научних института широм света.

1 Мање пестицида и тешких метала

Воће, поврће и житарице означене као органске, производе се коришћењем посебних метода узгоја које подразумевају нулту толеранцију на употребу вештачких ђубрива и пестицида. Иако се такве хемикалије не сматрају нужно опасним, количине које користе фармери на конвенционалним усевима, могу изазвати озбиљне последице по људско здравље.

Узећемо за пример хербицид “РоундУп”, чији је активни састојак глифосат, проглашен изазивачем рака од стране Светске здравствене организације. Иако је овај састојак одобрен у ЕУ па и у Србији, поновна процена и истраживања његове штетности морају да се заврше до 2020. године, када ћемо имати нове податке о овој супстанци. Најгласнији, када је забрана овог хербицида у питању, били су научници из Латинске Америке, који су навели да је глифосат не само канцероген, већ и да изазива деформације фетуса, проблеме повезане са нервима и дисајним органима.
Истраживања из 2014. у Уједињеном Краљевству показала су да органски третирани усеви, не само да неће садржати пестициде у количинама које се могу детектовати, него да ће због разлике у коришћењу врло различитих техника ђубрења – имати чак 48% мање могућности да се код њих нађу тешки метали, као што је кадмијум, који се таложи у јетри и бубрезима.

2 Више здравих масти

Када су у питању органски произведено месо, млеко и млечни производи, они могу садржати и до чак 50% више омега 3 масних киселина (врста незасићене здраве масноће), него производи из конвенционалне производње. Ово је показало истраживање објављено у Британском журналу о исхрани, које је такође потврдило и да је органско млеко садржало мање засићених масти од “нормалног”.

Ове разлике вероватно произилазе из начина на који се гаји стока, тако да исхрана заснована на трави и више времена проведено у природи и на свежем ваздуху могу имати позитиван утицај на животиње. Истраживачи су такође уверени да би сви они коју конзумирају органско млеко и млечне производе, могли да повећају значајно унос омега 3 масних киселина у организам, притом не повећавајући количину засићених масти или калоријски унос. Подсетимо, омега 3 масне киселине вишеструко су важне су за људски организам а међу најзначајнијим бенефитима које нам доносе издвајају се: правилан раст и развој, функционисање мозга, смањење фактора за срчана обољења, рак и артритис.

3 Нема антибиотика и синтетичких хормона

Конвенционално гајеној стоци, фармери често дају антибиотике, како би их заштитили од болести. Питање које се поставља је – зашто животињама давати антибиотике као превентиву? Одговор је нажалост веома тужан и има везе са условима живота ових животиња. Наиме, стока на конвенционалним фармама често борави у прљавим шталама, у којима има превише животиња на једном месту. Ако се једна животиња разболи, инфекција/зараза се брзо прошире и цело крдо може да буде угрожено.

Други велики проблем код конвенционалног узгоја животиња је давање хормона раста стоци, који им на вештачки начин “помаже” да брже расту, добијају на тежини и развијају се али и да дају више млека.
Научници са државног универзитета у Аризони су дошли до закључка да, остаци лекова које уносимо у организам кроз храну доприносе све већој отпорности на антибиотике, која је широко распрострањена. Органска храна, која се производи без антибиотика, много је здравија и сигурнија за конзумацију а такође она не садржи ни хормоне, које научници идентификују као могућег изазивача рака.

4 Више антиоксиданата

Шест година је трајало истраживање у Америци на Харвардовој школи за јавно здравље, које је поврдило да је органски гајен црни лук за чак 20% богатији антиоксидансима, него онај који је гајен конвенционалним методама. Научници тврде да су потребна дужа истраживања, која ће трајати више година, како би имали тачне и прецизне податке. У складу са тим, треба обратити пажњу на више фактора од којих су временске прилике и климатксе промене један од важнијих.

Позитиван утицај антиоксиданата на опште здравље, потврђен је у више научних студија, посебно у онима које су рађене на органским производима. Због чега је то тако? Органска храна не садржи додате хемикалије, које долазе у додир са витаминима и минералима у воћу и поврћу и умањују њихове позитивне ефекте. Управо због тога не долази до смањења добрих дејстава која антиоксиданти имају на наш организам.

Последња истраживања показују да конзумирање органске хране, може допринети већем уносу антиоксиданата и да смањи унос тешких метала. Позитиван утицај антиоксиданата на наш организам укључује превенцију од срчаних обољења, прераног старење и проблема са видом.

5 Јачи имунитет

Традиционални начин производње воћа, поврћа и житарица са једне и меса и млека са друге стране, има за циљ да производи што више и да повећава количине произведеног без превише вођења рачуна око средстава којима ће се служити на том путу. На пример, како би се произвело што више житарица, меса и веће воће и поврће, фармери користе ГМО и хормоне раста. Ефекти тога још увек нису видљиви у пуном капацитету, али дугорочно, последице по здравље људи ће укључивати већи број оболелих од алергија, плућних болести и знатно умањен ниво имунитета.

Уколико једете органску храну, ризик од слабљења имунитета знатно се смањује, јер она није ни који начин измењена већ је природна. Додатно, органска храна је квалитетнија, садржи више витамина и минерала, који помажу у јачању нашег имуног система.

Закључак

Ако свакодневно једете месо, млеко и млечне производе – потрудите се да они буду из органске производње. Такође уколико желите да ваш организам буде здрав, треба да једете што више воћа и поврћа, који такође доносе много више бенефита вашем здрављу уколико су произведени у строго контролисаним условима органске производње.

Осетљиве групе, као што су труднице, деца, старији и хронични болесници (посебно они који су алергични на различите врсте хране), могу имати највише позитивних ефеката од узимања органске хране.
Који год да је ваш разлог зашто бирате органску храну, потрудите се да сазнате што више о произвођачу чији производ купујете, као и о органској производњи уопште.
Наш сајт и наша компанија су ту да вам у томе помогну, кроз едукативне текстове о органској производњи, исхрани и методама производње.