Органска производња хране постала је све траженија, како код потрошача који радије бирају тако произведено воће и поврће, тако и код самих пољопривредника који увиђају њене предности и окрећу се здравом начину производње.

Пољопривредници, који производе храну по принципима органске производње, не могу да користе исте технологије као они који се баве конвенциоалном производњом. У органској производњи не могу бити употребљени пестициди и вешачка ђубрива, као ни генетски инжењеринг за бољи и бржи раст усева.

Постоји свеопшта заблуда да пољопривредници који се баве органском производњом, тврдоглаво одбијају нове технологије и да су им драже старе- традиционлане методе од нових и унапређених. Наравно, ово није истина зато што они користе своје разумевање природе и њених процеса, како би на што бољи начин заштитили усеве од штеточина али и како би биљке што боље напредовале. Изненађујући резултати вас могу натерати да се запитате, где је граница између технологије и пољопривреде.

Органска решења: софтвери и још много тога

За разлику од пестицида, који су строго забрањени за употребу у органској производњи, нове технологије које укључују управљање подацима о биљкама и усевима су и те како дозвољени и шта више врло пожељни за употребу. Институт за технологије из америчке државе Џорџија, развија кориснички интерфејс, који ће уз помоћ модерног софтвера утицати на усеве и одржавање одређеног нивоа влажности.

Познато нам је да органске методе производње погодују одређеном екосистему на једној фарми или њиви. Када су у питању модерне технологије, оне овом симбиотичком односу само још више доприносе како би се још боље развијао. Када погледамо како софтверска решења у комбинацији са класичним методама органске производње функционишу, запитамо се да ли можда треба редефинисати појам технологије.

Ако посматрамо открића у недавној прошлости, наилазимо на напредну опрему која отвара потпуно нове видике у органској производњи. Опрема која у себи садржи ГПС технологију, успела је да смањи количину одређених течности које се прскају на биљке, тако што је количина одређена за то много прецизније израчуната на основу података прикупљених директно са терена.

У понуди се могу наћи и друге машине, које такође веома прецизно утичу на количину препарата који се аплицирају на биљке, како би што ефикасније и што прецизније били уништене штеточине или коров.

Компанија „Бош“ је развила робота под називом „Бонироб“, чији је задатак да умањи утицај животне средине на модерну пољопривреду, тако што ће користити технологију препознавања листова у пољима где је засађена шаргарепа. На основу облика и изгледа листа, Бонироб прави разлику између листа шаргарепе и корова и прелази на елиминацију нежељених биљака механичким путем, без употребе пестицида.

Могу ли технологија и природа да сарађују?

Модерне технологије и подаци који се прикупљају, било током научних истраживања или управо уз помоћ тих технологија, могу да донесу промене и редефинисање појма органске производње на сасвим нов и другачији начин. Када говоримо о информацијама, подацима и новим сазнањима, онда треба да узмемо у обзир да све то када пребацимо у практична решења за унапређење производње – ти подаци постају нове технологије. Управо и дефиниција технологије, говори у прилог овој тврдњи и појашњава да је практична примена знања, посебно у одређеној области, најбољи начин за дефинисање и стварање иновативне технологије.

У складу са тим, недавно истраживање је показало да слепи мишеви могу сачувати милионе долара пољопривредницима, уколико би их они користили за уништавање инсеката на пољима. Биолози су у истраживању употребили методу елиминације слепих мишева у одређеним зонама где је посађен кукуруз, док су птицама дозволили да те зоне посећују током већег дела дана.

Резултати истраживања су показали да су поља кукуруза била већа, за 2% када су изнад њих били присутни слепи мишеви који су јели штеточине. Како би пољопривредници повећали број слепих мишева крај њихових њива, они могу да засаде дрвеће и направе шуме у којима ће они боравити.

Када су у питању мрави, преко 70 научних студија је показало да су и они одлична алтернатива синтетичким пестицидима. Једна посебна – тропска врста мрава, издваја се у односу на друге врсте много више. Својим боравком на воћу и цвету дрвета, могу помоћи да се штеточине елиминишу, с‘обзиром на то да су по природи предатори и имају тенденцију да нападају друге врсте.

Експеримент је изведен у воћњацима са мангом, где су резултати показали да мрави могу повећати принос за чак 73% као и квалитет самог воћа.

Деликатни баланс

Без обзира на то како дефинишемо технологију – да ли је то за нас нови софтвер, нова машина или робот, можда нови приступ решавању проблема или нешто сасвим пето, пољопривредници који се баве органском производњом могу да повежу природу и најновије изуме, како би ефикасније заштитили своје усеве и производе.

Креативност, која се користи у изналажењу нових решења за заштиту усева и органског воћа и поврћа, заиста су импресивни и представљају велику мотивацију за све произвођаче да редовно прате иновације и у њима учествују.

Још један пример, који говори у прилог креативности је и биоразградива глина, која се прска на јабуке на пример, како би се инсекти збунили. Како једном дођу у додир са том глином, инсекти више не препознају јабуку као храну и одустају. Глина се испира на киши и не производи никакве негативне ефекте ни на воћку а ни на потрошаче који је купују.

На крају, можемо закључити да су природа и технологија, можда само формално на две различите стране али да често праве одлучну симбиозу, која погодује пре свега биљкама а затим и пољопривредницима и свима онима који долазе у додир са готовим органским производом.

Органска производња је далеко догурала од својих почетака током првих деценија прошлог века, па све до данас – када уз помоћ модерних технологија, пратећи научни и технолошки прогрес и сама напредује и развија се.