Главни циљ пољопривредне производње требало би да буде квалитетна и здравствено безбедна храна. Нажалост, сведоци смо да употреба различитих хемијских средстава, која је често прекомерна, неконтролисана и коришћена од стране нестручних лица – угрожава квалитет хране, животе људи и животиња и на крају природне циклусе који су одувек постојали на нашој планети.

Како бисмо променили такву ситуацију, важно је да подстичемо стварање система одрживе пољопривреде, који ће бити заснован на поштовању и рационалном коришћењу природних ресурса, очувању биодиверзитета и заштити животне средине уз употребу обновљивих извора енергије.

Методе органске производње у потпуности искључују употребу синтетичких средстава, док се производња по овим правилима одвија уз примену природних поступака и супстанци са прецизно дефинисаним правилима и процедурама.

Добробит животиња је принцип који се високо вреднује у органској производњи и пожељно је да им се обезбеде природни услови за раст и развој. То подразумева поштовање свих њихових потреба и допуштање да природно расту, развијају се и испољавају све своје природне функције без инхибиција. Када се формира једна органска фарма за сточарску производњу – обавезно се води рачуна о томе да врсте које се ту гаје буду домаћих раса, које су прилагођене животу у одређеним пределима.

Нису занемарљиви ни подаци и истраживања, која су можда још више подстакла произвођаче да пређу на органски начин производње – из којих сазнајемо које су све штетне последице употребе пестицида и осталих хемикалија. Познато је да вештачка ђубрива могу садржати радиоактивне материјале, па и не чуди да је органски начин производње постао све више тражен.

Избор органско вс. конвенциоално више не треба да буде главна тема, нарочито после свих сазнања до којих је наука дошла последњих година. Јасно је да пестициди, антибиотици, генетски модификована храна и вештачка ђубрива могу донети само негативне последице како природи, тако и човеку.

4 принципа органске производње

  1. Принцип здравља
  2. Принцип екологије
  3. Принцип праведности
  4. Принцип неге и бриге

 

Ови принципи представљају темељ, од кога органска производња почиње и надаље се развија. Они су такође и допринос који органска пољопривреда може дати човечанству. Сачињени тако да представљају међусобно повезане етичке принципе који  покрећу цео један покрет окренут ка органској производњи, у свој својој различитости, они воде ка још бољем развоју програма, стандарда и правила.

1. Принцип здравља

Органска пољопривреда треба да одржи и унапреди здравље земљишта, биљака, животиња, људи и планете у целости.

Овај принцип истиче да је здравље појединаца и друштвених заједница неодвојиво од здравог екосистема – само здраво земљиште доприноси здравим усевима који чувају здравље људи и животиња.

Улога органске пољопривреде, било да говоримо о земљорадњи, преради, дистрибуцији или потрошњи је да побољша здравље организама – без обзира колико мали они били и да ли се налазе у земљи или ходају нашом планетом већ хиљадама година.

Да будемо потпуно прецизни, органска производња има за циљ да произведе високо квалитетне и хранљиве намирнице које ће допринети превенцији одређених болести и побољшати опште стање људског организма. У светлу овога, треба избегавати употребу пестицида, фунглицида и антибиотика који могу оставити озбиљне последице на људско здравље а намирнице контаминирати хемијски и биолошки.

2. Принцип екологије

Органска пољопривреда треба да буде заснована на динамичном еколошком систему и циклусима, који ће међусобно давати потпору један другом у функционисању и очивању разноликости биљних врста.

Овај принцип као најважнији постулат истиче да производња мора бити заснована на еколошким процесима и рециклажи. Исхрана и опште благостање остварују се кроз специфично производно окружење, чији је основ екологија.

 

Управљање органском производњом се мора прилагодити локалним условима, екологији, култури и другим специфичностима. Уношење нових ресурса треба смањити поновним коришћењем старих, рециклирањем и ефикасним коришћењем материјала и енергије да би се квалитет природне средине одржавао и побољшавао, а ресурси очували.

Органска пољопривреда треба да постигне еколошку равнотежу пажљивим осмишљавањем система земљорадње и одржавањем генетске и пољопривредне разноликости. Они који производе, прерађују, тргују или троше органске производе треба да заштите и позитивно да делују на заједничко окружење, укључујући пејзаж, климу, станишта, биодиверзитет, ваздух и воду.

3. Принцип праведности

Органска пољопривреда треба да изграђује односе засноване на праведности, узимајући у обзир добробит природног окружења, животиња и биљака.

Правденост је одређена једнакошћу, поштовањем и бригом о планети коју делимо, како са људима тако и са другим живим светом на њој.

Овај принцип наглашава да сви они, који су укључени у органску производњу, треба да развијају међусобне односе на начин који осигурава фер третман за све и на свим нивоима. Пољопривредници, радници, прерађивачи, дистрибутери, трговци и потрошачи треба да једнако воде рачуна једни о другима као и о квалитету производа које производе, продају и конзумирају.

Сви који су укључени у овај ланац производње, дистрибуције и куповине органских производа, треба да допринесу здравијој животној средини. Органска производњима треба да утиче на квалитет живота свих људи, да га подигне на виши ниво и подстиче смањење сиромаштва. Један од важнијих циљева, чијем се остварењу тежи, је производња довољних количина здраве хране и осталих производа.

Животиње треба да буду држане у условима који су прилагођени њиховим природним потребама, што подразумева што више простора, свежег ваздуха и природне средине за узгој и благостање.

Природне и еколошке ресурсе, који се користе у производњи и потрошњи, треба сачувати за будуће генерације и према њима се односити са посебном пажњом и на начин који је друштвено и еколошки прихватљив.

4. Принцип неге и бриге

Органска пољопривреда треба да се користи на одговоран начин са опрезом и пажњом усмереном ка очувању здравља и благостања садашњих и будућих генерација и екосистема.

Органска пољопривреда је жив и динамичан систем, који реагује на унутрашње и спољне изазове и услове. Произвођачи могу повећати ефикасност и продуктивност али то не би требало да се деси на штету свеопштег здравља и уз пропратне ефекте који укључују угрожавање здравља људи и других живих бића. Баш због тога, нове технологије треба пажљиво уводити у процес производње, а нове методе стално преиспитивати и ревидирати.

Овај принцип посебно наглашава да опрез и одговорност треба да буду високо на лествици приоритета када су избор технологије, управљање и развој у питању. Наука је неопходан савезник, који ће се постарати да органска пољопривреда буде здрава, безбедна и еколошки прихватљива. Ипак, можемо бити сигурни да наука није довољна већ да је практично искуство од непроцењивог значаја и знатно доприноси развоју ове гране.

Практично искуство, знање прикупљано годинама, како на глобалном тако и на локалном нивоу, нуде важна знања и одржива решења, која су тестирана током дужих временских периода. Сама органска пољопривреда игра важну улогу у општем здрављу човечанства, кроз пажљиво усвајање и разматрање нових технологија и одбијањем оних које могу бити опасне за здравље, као што је генетски инжењеринг.

И на крају, одлуке које се доносе треба да буду одраз вредности и потреба свих оних који ће на крају бити конзументи органских производа. Доносећи те одлуке, произвођачи треба да мисле на крајње купце, њихове породице, а са друге стране на животну средину и транспарентан процес узгоја и производње.