Научите чињенице о органској храни и зашто је добра за вас као и за животну средину

Када читамо различите текстове на интернету или у штампи о органској исхрани и производњи, често можемо да наиђемо на опречне информације, које никако не доприносе бољој информисаности о овој теми. Поред тога, већина ставова изнетих у тим текстовима није ни на који начин аргументована а ни научним истраживањима поткрепљена.

Ако кренете да сами истражујете ову тему, сигурно ћете наићи на велики број форума и дискусија у којима се преиспитује све у вези са органском храном од нутритивног састава па све до способности да прехрани целу планету. Уколико баш и немате све информације или сте нови у овом свету, све те дискусије могу да створе велику конфузију у вашој глави.

Из тог разлога смо одлучили да се позабавимо најчешћим митовима о органској храни, које можете прочитати на интернету и једном за свагда ставимо тачку на нетачне информације. Јако је важно да сви они који су редовни купци и конзументи органске хране, буду упознати са садржајем производа које купују али и са здравствним бенефитима које овакав начин исхране доноси.

Држимо се чињеница, насупрот митова и нетачних информација и добићемо задовољне, информисане и здраве потрошаче – што је и главни циљ свих произвођача органске хране.

1 Органска храна није здравија

Ово је заиста број један мит са којим се сусрећемо свакодневно, што на интернету, што у разговору са познаницима и пријатељима. Но, ако правилно поставимо ствари у овој дискусији и ставимо чињенице у одређени контекст – схватићемо да је ово потпуно нетачно.

Пречесто се људи фокусирају на то да органска храна није здравија и одрживија од конвенционалне. Свакако има студија које показују да одређене врсте органске хране немају повећану количину хранљивих састојака. То су махом старије студије. Међутим, постоје и истраживања која управо супротно, тврде да је органска храна здравија и да има више хранљивих састојака.

Но, нутритивне вредности и количина хранљивих састојака у једној органски произведеној биљки, нису најважнија ствар. Иако, су хранљиви састојци без поговора веома важни за наш организам, нешто друго је много важније. То су пестициди.

Осврнимо се кратко на чињенице: Пестициди су отровни и њихова суштина је да су створени како би служили за елимунацију одређених живих организама. Тако имамо пестициде који убијају инсекте, веће животиње, коров и многе друге али поента је да су сви они ту како би убијали нешто. Након овога, запитајте се: да ли је здравије јести отров као састојак конвенционалне хране или јести органски гајену храну која не садржи ове хемикалије? Ставимо на страну храњљива својства хране – примарно је да себи обезбедимо храну која не садржи токсичне супстанце и ако је то тако, зашто поред тога ико бира прскану и нездраву конвенционалну храну?

2 Пестициди нису тако лоши

Пестицид јесу лоши по ваше здравље. Врло су лоши и могу да донесу бројне здравствене проблеме. Поред чињенице да су пестициди отрови направљени тако да убијају одређене живе организме, велики број њих (посебно органохлорини) се апсорбује у људски организам и остају ту таложећи се годинама и остављајући трајне штетне последице.

Навешћемо један пример: ДДТ је пестицид органохлорин, за који су сви мислили да је сигуран за употребу, но када се испоставило да је озбиљно опасан – забрањен је 1972. године.  Када ово прочитате, вероватно мислите – добро је, сада га више нема у употреби и све је у реду. Али, није тако. Ефекти овог пестицида су толико јаки да се и данас могу пронаћи у организмима људи, укључујући и оне који су рођени после његове забране. Овај пестицид са далекосежним негативним последицама, може се још увек пронаћи и у природи, на њивама и у рекама.

Додаћемо још ово, познато је да спирање пестицида са усева или оних коришћених у производњи изазива загађење али поред тога убија и животиње, биљке и дрвеће. Код људи, пестициди изазивају бројне здравствене проблеме од алергија до оних најтежих обољења – рака.

3 Органска храна је прескупа

Да, неки производи који су произведени на овај начин могу бити скупи али такође има и много органских проивода који имају сасвим нормалне цене. У већини случајева, органска храна може коштати мање од конвенционалне.

Зашто је то тако: конвенционална храна има скривене трошкове, као што су трошкови лечења узроковани управо уношењем пестицида, које смо мало пре помињали. Такође на здравље негативно утичу и хормони раста, које добијају животиње на фармама где се користи конвенционални начин узгоја. Уношењем таквих производа у организам, хормонски баланс се мења, долази до поремећаја рада штитне жлезде и других озбиљних проблема

4 Домаћи узгој је једнако добар као и органски

Веома је важно да обратите пажњу на ознаке, жигове и логое који стоје на паковањима хране како бисте знали шта тачно купујете. Када пише ‚домаће‘ или ‚природно‘ као и гајено на селу, то не мора да значи ништа и најчешће уопште нема везе са здравим и одрживим начином производње.

Нажалост, већина људи није довољно информисана па сматра да ако њихова бака на селу не прска воће, да је то одмах и органско. Не узимају у обзир тешке метале којих има на воћу, уколико се воћњак налази у близини неког већег пута или чак аутопута. Такође, заборавља се да и земљиште треба да прође кроз одређене процедуре како би након три године могло да се крене са сертификованом органском производњом.

И да, коначно стижемо до суштине. Орагански гајено воће, поврће, месо, јаја или житарице имају сертификат, којим се потврђују сва њихова својства и да си испунили све сложене процедуре и критеријуме који су постављени пред једног произвођача органске хране.

5 Органска производња не може да нахрани планету

Дугогодишње истраживаље на државном универзитету у Ајови, показало је да су приноси од органски гајених житарица слични онима који се добијају на пољима која користе конвенционалне методе, притом утицај на земљиште је много бољи код органске производње него код конвенционалне.

То доказује да је органска производња скоро па једнако ефикасна као и конвенционална а да је притом много боља и здравија за животну средину. Главна замерка свих скептика је управо усмерена у правцу ефикасности и количине приноса, који се добија код примене органских метода. Ово истраживање показује да такве замерке не стоје и да органска храна и те како може да нахрани целу планету.

6 Органска храна нема бољи укус

Укус хране је прилично индивидуална ствар и свако од нас има јединствен начин на који проба и осећа неку храну. Иако су бројна испитивања и тестирања показала да већина људи не зна да направи разлику између органске и конвенционално гајене хране, постоје бројни разлози због чега је то тако.

Узрок проблема може лежати у томе што некада потрошачи купују храну која данима стоји у камионима или путује са другог континента до локалне продавнице. Увек је најбољи избор свежа храна, купљена на локалној фарми и од домаћих произвођача, која се конзумира у том стању.

Један од примера на коме сигурно можете осетити разлику је, нећете веровати – кечап. Пробајте органски и конвенционални и осетићете разлику. Парадајз који је састојак органског кечапа имаће природнији укус и неће бити сладак као било који други фабрички. Такође пробајте и органски сок од јабуке у односу на било који индустријски. Приметићете прво разлику у страктури а затим и у укусу.

7 Органска храна је само маркетинг

Недавна истраживања су показала да велики број потрошача мисли како је органска храна и цео концепт здравог живота, само измишљотина која је створена од стране маркетиншких стручњака како би се повећала куповина ових производа.

Зашто ово није тачно? Органска храна доноси много бенефита људском организму и гаји се у складу са принципима који подстичу највише стандарде при производњи, одрживости, и сигурности хране. Такође је добра и за животну средину а подстиче и биодиверзитет.

Обратите пажњу на све митове које смо разоткрили у овом тексту и схватићете да органска храна није маркетиншки трик већ наша здрава и сигурна будућност.