Веома је важно да разумете основне појмове о органској производњи како бисте следећи пут када будете куповали ове производе знали који су сертификовани, који тек пролазе кроз овај процес и све друго што је важно за што боље разумевање основних намирница које купујете.

Много је недоумица око значења појмова у области органске производње и исхране, па се већина потрошача не сналази баш најбоље у томе. Одлучили смо да за вас направимо кратак водич кроз најважније појмове, било да тек почињете да се интересујете за органску храну или већ годинама купујете органски гајено воће, поврће и месо – овде ћете пронаћи све оно око чега сте можда били у дилеми и добити прецизно објашњење.

Уз помоћ нашег појмовника, бићете коначно у могућности да направите јасну разлику у разумевању конвенционалне и органске производње.

1. Органски производ

Органским производима називамо ону врсту хране која је гајена у складу са принципима органске производње, што подразумева строго контролисане услове, земљиште незагађено пестицидима и другим токсинима као и проверу квалитета целог процеса од стране надлежних институција. Овако гајено воће и поврће, има природан укус и мирис а његова боја је интензивног колорита. Месо, млечни производи и јаја органског порекла су, осим што садрже више хранљивих састојака, здравија од конвенционално гајених и због тога што не садрже хормоне раста, антибиотике или ГМО.

2. Органско газдинство

Органско газдинство је фарма или имање на коме се производи органска храна, било она животињског или биљног порекла. У Србији се органски произвођачи организују на два начина и то: као самостални произвођачи, па они директно сарађују са контролним организацијама или као кооперанти, где са другим газдинствима учествују у процесу групне сертификације а своје производе пласирају преко компанија које их откупљују. Јовањица је једна од тих компанија, која се бави дистрибуцијом органских производа али поред тога, она и сама производи органску храну. Своје производе продаје и у онлине продавници Piazza Organica.

3. Органски произвођач

У Србији органски произвођачи су углавном мала породична газдинства, која се истовремено баве и ратарством и сточарством. Међутим, органске произвођаче можемо категоризовати управо на овај начин и по томе шта производе, па је уобичајена подела на оне који се баве производњом поврћа, воћа, меса, млечних производа и на крају јаја.

4. Процес сертификације и сертификовани органски производ

Сертификација је поступак који спроводе овлашћене контролне организације за органску пољопривреду, које када се тај процес заврши издају писмено уверење о постизању свих услова прописаних  Законом о органској производњи. Сертификат се издаје на основу извештаја стручне комисије и важи годину дана, након чега се обнавља. Све о процесу сертификације писали смо детаљно у нашем првом блог посту.

Сертификовани органски производ је вероватно најважнији појам чије значење треба да знате. Као што смо више пута наглашавали, органски сертификовани производ носи посебну ознаку и лого, на основу кога можете јасно уочити да се ради о производу који је произведен на одређени начин. А шта то значи? Органски сертификовани производ је гајен на њиви, имању, фарми или у воћњаку који је регистрован званично код државних органа и произведен у складу са поштовањем свих правила о органској производњи (без пестицида, хемикалија, хормона, антибиотика и осталих токсина уобичајених за конвенционалну производњу).

5. Период конверзије и производ из периода конверзије

Период конверзије траје три године и представља временски оквир у коме се произвођач прилагођава новим условима производње. То значи да је већ започет узгој по принципима органске производње, само још увек нема сертификат. Такође, земљиште на коме се производ гаји пролази кроз својеврсну детоксикацију од свих токсина и хемикалија које су раније евентуално коришћење у производњи. Након истека периода од три године, ако испуни све предвиђене услове, производ добија званичну ознаку односно сертификат.

Произвођачима је дозвољено да продају воће и поврће и у току процеса конверзије, само је важно да нагласе како је производ у овом процесу. Нутритивна својства ових производа су много сличнија органским него онима које се гаје на конвенционалан начин.

6. Национални знак

Свака држава има свој национални знак за сертификоване и остале производе из органске производње и они су доказ да је један производ прошао контролу надлежних државних институција али су исто тако и гаранција квалитета да купујете здрав, непрскан и укусан производ. Код нас у Србији, ове контроле обављају сертификационе комисије, које су добиле одобрење да се тиме баве од надлежног Министарства пољопривреде и заштите животне средине.

7. Ротација усева и зелена ђубрива

Ротација усева је сама суштина органске производње јер доприноси самом систему и штити органску средину на тај начин што обогаћује земљиште. Сађењем различитих биљних врста, постиже се боља исхрањеност земљишта, јер се одређене материје задржавају у њему, као што је то пример са детелином рецимо. Када се касније на истом земљишту посади кромпир, онда ће његов плод користити хранљиве материје из земљишта које су ту остале од детелине.

Ова метода често подразумева и да се одређене парцеле ‘одмарају’, па се у том периоду саде различите врсте трава како би након једне или више сезона, земљиште било богатије и спремно за садњу неке друге биљне врсте која ће те бенефите користити за бољи род.

Детелина, луцерка или хељда су добар пример зеленог ђубрива које обогаћује земљиште.

8. Компостирање

Ово је најстарији и најприроднији начин рециклирања био-отпада од кога настаје органско ђубриво које даље служи за обогаћивање земљишта. Од природе се враћа природи и тај заокружени циклус је део принципа екологије и рециклаже, који је један од најважнијих у органској производњи. Органске материје које се могу рециклирати су: остаци поврћа и друге хране из домаћинства као и коштице из воћа.

9. Природни пестициди

Употреба синтетичких препарата није дозвољена у органској пољопривреди, због чега се произвођачи труде да праве сами домаће рецепте, који им помажу да се боре против различитих врста штеточина. Неки од најчешће коришћених су: пестициди од коприва, љутих паприка, дувана, лука итд.

Ове алтернативе пестицидима можемо поделити у три велике групе: чорбе (исецкане биљке, преливене хладном водом и све то стоји 24х па се кува око 30 минута), мацерати (исецкање биљке, преливене кишницом које одстоје 24х и онда се процеде) и на крају ферментисани екстракти (свежи или суви биљни делови се прелију хладном водом, оставе напољу док не почне процес ферментације и после неколико недеља препарат је спреман за употребу).

10. Заштита животне средине и животиње као пријатељи

За органску пољопривреду, најважнија је равнотежа која се успоставља на релацији земљиште- биљка-животиња-човек. Производња органске хране подстиче здравију животну средину, кроз нулту толеранцију на употребу пестицида и хемикалија које загађују земљиште, али и кроз подстицање биодиверзитета  на њивама. Рационално коришћење природних ресурса и примена обновљивих извора енергије такође су важни принципи у органској производњи, који су доказ да произвођачи воде рачуна не само о приносима, већ и о животној средини и будућим генерацијама.

Помињали смо да одређене биљке служе обогаћивању земљишта, али исто тако имамо и одређене врсте животиња које штите биљке од штеточина, чиме се постиже идеалан баланс и подстиче јединствен екосистем у складу са свим природним циклусима и правилима.