Процене кажу да ће до 2050. године, број становник на планети порасти за још 2 милијарде, што ће за пољопривреду представљати велики изазов и мотив да се покрену неке нове методе узгоја воћа и поврћа. Како би се одговорило на тренд повећања броја становника, пољопривредна производња ће морати да се увећа у развијеним земљама за 70% док ће код неразвијених раст морати да иде до чак 100%.

Нажалост, због индустријализације и развоја сваког дана губимо све више обрадивог земљишта. Научници тврде да је током последњих 40 година изгубљено чак 1/3 обрадивих површина на нашој планети. Не знамо колико ће још бити изгубљено у будућности, али с‘обзиром на изазове који стоје пред нама, чини се да је ово један од највећих и најважнијих задатака са којим се човечанство суреће.

Многи верују да кључ за решење овог проблема лежи у вертикалној пољопривреди, коју је и Светска банка означила као једну од најбољих идеја за решење проблема производње хране за растућу популацију на нашој планети.

Шта је вертикална пољопривреда?

Овакав концепт подразумева да се храна узгаја у великим, затвореним просторијама, чије зидове прекривају биљке а светлост добијају од лед сијалица и потпуно су заштићене од спољног света. Уместо узгоја на једној површини, оваквим планирањем и сађењем се добија више слојева засада на неколико спратова. Планови кажу да би овакве фарме могле бити смештене у граду, чиме ће доступност производа урбаном градском становништву бити већа.

Модерне технологије, које ће бити коришћење при узгоју поврћа, утицаће на температуру у просторији, влажност ваздуха и количину светла. Овакав начин узгоја, тврде стручњаци је врло сличан садашњој производњи у пластеницима, само је код вертикалне пољопривреде све то додатно унапређено и модернизовано.

Како функционише једна вертикална фарма

Први и најважнији циљ вертикалне пољопривреде је да се произведе што више хране на што мањем простору. Како би ово било могуће, биљке се гаје у великим контејнерима и на вишеспратној конструкцији. Други циљ је одржавање оптималног нивоа светлости у просторији, кроз комбинацију природног и вештачког осветљења. Једна од метода органске производње -‚ротирајући усеви‘се такође користи и овде уз одређену модификацију јер се ротирају контејнери са засадима.

Трећи принцип на коме вертикалне фарме почивају је коришћење нових метода за прехрањивање биљака. Наиме, корен биљке није уроњен у земљу већ у воду која додатно садржи хранљиве материје. Постоје чак три модификације овог система и све су подједнако занимљиве и представљају технолошки напредак који ће тек бити коришћен у масовнијој употреби.

Последњи, четврти принцип подразумева мање употребе воде него што је то случај са класичним органским или конвенционалним методама.

За и против вертикалне пољопривреде

Производња поврћа на малом простору није једина предност вертикалне пољопривреде. У наставку ћемо набројати још неке:

  • Повећање производње једногодишњих биљака – вертикална пољопривреда омогућава да се на малом простору произведе више поврћа него што је то случај на њивама. Шта више на површини од 0,5 хектара вертикалне фарме се произведе иста количина поврћа као на 2-3 хектара њиве. Једногодишње биљке одлично успевају захваљујући модерним технологијама.
  • Мање воде се користи за обрађивање – 70 до чак 95% мање воде користи једна вертикална фарма у односу на класичну.
  • Временски услови не утичу на вертикалне усеве – као резултат климатских промена, многе њиве су погођене поплавама, сушом или пожарима. Међутим када су вертикалне фарме у питању, код њих се ово не може десити и зато је могуће рачунати на сигурне приносе.
  • Повећање производње органског поврћа – како се у вертикалној пољопривреди поврће и остале биљне врсте производе без пестицида и у строго контролисаним условима, ово је погодна средина за повећање узгоја органским методама.
  • Добробит за човека и животну средину – фармери који гаје биљке на овај начин нису изложени негативним последицама коришћења пестицида. Такође вертикална пољопривреда је добра, баш као и органска, за повећање биодиверзитета.

Постоје и одређена ограничења када је вертикална пољопривреда у питању.

  • Несигурно финансирање и високи трошкови – за сада је овакав начин производње доступан само реткима. Обично су то велике корпорације, јер није лако изградити и финансирати осветљење, воду, грејање и радну снагу у оваквим великим просторима. Процене кажу да за 60 хектара треба више од 100 милиона долара.
  • Опрашивање је компликовано – у строго контролисаним условима вертикалних фарми нема инсеката па се опрашивање врши ручно што повећава цену производа.
  • Трошкови плата су велики – потребно је запослити високо обучене кадрове који добро познају нове технологије што повећава укупне трошкове.
  • Превише ослањања на технологију – у овако строго контролисаним условима, где је осветљење вештачко, само један дан без електричне енергије може значити уништење читавог засада на једној вертикалној фарми.

Где се налази највећа вертикална фарма на свету?

Дубаи је град који ће имати највећу вертикалну фарму на свету и са поврћем произведеним на тој фарми биће спремљено 50 000 јела за светску изложбу Експо 2020. Фарма ће бити смештена на 130 000 м2 и користиће 99% мање воде за наводљавање него класична фарма. Наравно ово је одлична вест за Уједињење Арапске Емирате јер они увозе око 85% хране која је потребна њеним становницима.

Фарма је резултат улагања дела националне авио компаније (Emirates Flight Catering) и пољопривредно-технолошке компаније (Crop One Holdings) а ова инвестиција је вредна 40 милиона долара. Вертикална фарма у Емиратима ће радити на принципу хидропона за производњу лиснатог поврћа, што значи да ће нутријенти бити помешани са водом у коју ће бити уроњени корени биљака.

Далека и скупа будућност

Док тржиште вертикалне пољопривреде расте у Јапану, САД-у и Сингапуру, у осталим деловима света је још увек је у повоју. Видели смо да Емирати праве значајне искораке а изгледа да у томе не заостаје ни Кина. Јапан већ има око 200 вертикалних фарми а Кина 80. Ипак процењује се да 60% вертикалних фарми у Јапану не доноси још увек профит.

Технологије које се користе у вертикалној пољопривреди су још увек релативно нове и непознате широј јавности. Још увек количине и квалитет поврћа, који су произведени на овај начин, нису на највишем нивоу због чега ће развој нових метода и технологија знатно утицати на успешност концепта вертикалних фарми. Колико ове фарме буду успешне, толико ће и одрживо решење за производњу хране у наредним деценијама стећи већи број присталица.

До неких првих српских вертикалних фарми, уживајте у здравом органском воћу и поврћу произведеном на домаћим њивама и воћњацима.