Међу потрошачима, произвођачима и у општој јавности већ деценијама је прихваћено, као општа констатација, да конвенционална производња није добра за животну средину. Међутим, поред тога све више се говори и о погубном утицају овакве врсте производње и на климатске промене. Емисија гасова из пољопривреде, међу којима су најзаступљенији метан и азот-диоксид, велики су загађивач животне средине.

Климатске промене, хтели ми то да признамо или не, постају стваран проблем последњих неколико година и доносе нежељене ефекте како по животну средину тако и по опште животне услове на планети.

Пољопривреда такође трпи последице климатских промена, што утиче на количину и квалитет приноса али и додатно поскупљује процес производње. У жељи да се биљке и животиње заштите од негативних спољних утицаја, пољопривредници морају да уложе додатна средства како би купили, на пример заштитне мреже за воћњаке или како би засадили поврће у пластеницима.

Још један проблем, са великом учесталошћу у последљих неколико деценија, је и ерозија тла. До ње долази, између осталог и због поменутих климатских промена. Велике површине обрадивог земљишта нестају у неповрат као последица земљотреса, бујица и сличних природних реакција узрокованих наглим променама временских прилика.

Обилне падавине које трају недељама, град, дуготрајне суше – све су ово последице тих промена, које на пољопривреду утичу тако да они, који живе од ње, не могу рачунати на сигурне приносе а потрошачи не могу рачунати на довољне количине и уобичајене цене.

Регенеративна пољопривреда

Иако многи спас за пољопривреду у новонасталим околностима климатских промена, виде у органској пољопривреди, други се са тим не слажу у потпуности и окрећу се новокреираној пољопривредној грани – регенеративној пољопривреди. Неки пак сматрају да су органска и регенеративна пољопривреда исто и не виде неку превелику разлику између њих. Како год било, за нас је она важан делић решења једног великог проблема, који утиче на све нас и мења досадашња сазнања о клими.

Суштина регенеративне пољопривреде је у томе да она може бити адекватан одговор на климатске изазове, јер у односу на друге системе обраде земљишта, омогућава обнављање земљишта и зауставља дегенеративне процесе. Како би се угљеник трајно везао за земљиште, потребно је да се органска материја у обнови и повећа биодиверзитет деградираног земљишта. Једино на овај начин ће бити повећана отпорност усева а биљкама ће бити повећања доступност хранљивих материја.

Сматра се да је регенеративна пољопривреда повратак органском начину узгајања усева, баш као што се то радило на самом почетку. Заштита примарног слоја земљишта, еколошки приступ обради и биодиверзитет су најважнији принципи на којима почива овај новоформирани систем обраде усева.

Има ли разлике између органске и регенеративне пољопривреде?

У једном делу, одговор је да. На који део се односи ова разлика? На сасвим нове и у свету још увек не тако бројне методе производње органске хране, које су познате под називом – вертикалне фарме.

Ако још нисте прочитали наш блог о вертикалним фармама, онда је ово прави тренутак да то учините. У њему ћете сазнати како овај нови начин узгоја биљака функционише али и то да је ово такође, један од нових и унапређенијих начина за производњу органске хране. И како је то сада повезано са регенеративном пољопривредом?

Вертикалне фарме често не користе никакве врсте земљишта за узгој, већ је корен биљке потопљен у воду која је обогаћена минералима и другим хранљивим супстанцама. Иако се може повезати са органском производњом и сертификована је на тај начин и према тим критеријумима, она то није у техничком смислу.

До апсурда долазимо управо сада, јер у свим стратешким плановима који говоре о органској производњи, јавља се једно важно правило – одржати или унапредити постојеће стање земљишта. Како? Вертикалне фарме, које се воде као органске, то очигледно не могу.

А шта је основна идеја регенеративне пољопривреде? Управо очување и обнављање земљишта које се користи за органску производњу воћа, поврћа и житарица. Због тога, морамо појаснити да разлика између органске и регенеративне пољопривреде ипак постоји али само као изузетак који се односи на конкретан случај.

Потреба за регенеративном пољопривредом никада није била већа

Пољопривреда заснована на употреби хемикалија, умногоме је допринела уништењу руралне економије, загађењу воде и ваздуха, ерозији тла, губитку плодности земљишта, тровању хране пестицидима и погоршању општег здравља становништва на планети. Сједињене Америчке Државе, годишње троше највише новца на свету за здравствену заштиту становништва. Ипак, здравствено стање Американаца је све горе и горе. Цифре о којима говоримо у себи садрже и до 18 нула. Нажалост, нико не види и не лечи узрок.

Свима је јасно да живимо у врло нездравим условима, да су токсини свуда око нас а да већина становништва се не храни здраво и не води рачуна о свом здрављу. Већина становништва наше планете, не конзумира довољне количине воћа и поврћа а и када то раде, куповином индустријски произведених производа уносе мање количине хранљивих састојака него што је потребно.

На другој страни, истраживања константно показују да је органска храна садржи значајно већи ниво антиоксидата, који су важни да здраво срце, мозак али и као превенција за добијање најтежих болести.

Јасно је да ако желимо боље здравље, храна коју једемо морамо бити најбољег квалитета а исхрана разноврсна и састављена од пажљиво одабраних намирница. Да би намирнице биле врхунског квалитета, важан је начин на који се производе, па је тако земљиште са здравим састојцима, које је обрађено органским и регенеративним методама, најбољи темељ за почетак једног здравог циклуса.

Шта потрошач може да уради?

Како потрошачи широм света постају свесни проблема производње хране повезаног са ГМО, употребом пестицида, хербицида и осталих токсичних хемикалија – све више њих, активно бојкотује индустријску храну и освешћује значај органске хране за здравље.

Један од начина како се можете изборити за здравију животну средину је и куповина хране од локалних произвођача, који као кооперанти сарађују са дистрибутерима и доносе вам храну врхунског квалитета на кућни праг.

Изговори, који су раније били прихватљиви, као што је недостатак времена – данас више нису, јер је куповина на интернету постала наша свакодневица и здраве, непрскане и укусне намирнице могу стићи до нас много брже и квалитетније него што је то био случај до пре неколико година.