Пољопривредне површине које се налазе у органском режиму гајења воћа, поврћа и житарица, постају све популарније и њихов број се увећава сваке године. Да би један производ могао да носи ознаку “органско”, он мора да буде гајен на посебан начин и под прецизно одређеним условима. Шта је све потребно да знате пре него што се упустите у авантуру органске производње и Србији, као и то како изгледа сертификациони процес прочитајте у наставку.

Органска сертификација је процес намењен произвођачима органске хране и других пољопривредних производа. Неопходни услови за сертификацију се разликују од државе до државе, али генерално укључују пакет стандарда за гајење, складиштење, прерађивање, паковање и пошиљку.

У Републици Србији органска производња је регулисана Законом о органској производњи, Правилником о контроли и сертификацији у органској производњи и методама органске производње и још једним правилником – о документацији која се доставља овлашћеној контролној организацији ради издавања сертификата, као и о условима и начину продаје органских производа.

Овај пакет законских прописа усвојен је са циљем да пре свега заштити потрошаче, затим пољопривредне произвођаче од нелојалне конкуренције и на крају да утиче на јачање сектора органске производње у Србији уз настојање да то буде одржив облик производње.

Постоје два типа сертификованих газдинстава: самостално сертификовани и групно сертификовани произвођачи. Мањи број органских произвођача у Србији самостално организује производњу и сертифкацију. Већину чине произвођачи који су кооперанти са неком од компанија које се баве продајом органских производа, због чега они организују групну сертификацију. У том случају носиоци сертификата су компаније које откупљују органске производе. Оне у име произвођача уговарају и плаћају сертификацију, едукују произвођаче, и често набављају потребан репроматеријал.

Где почети? 

Потребна је велика жеља и мотивација за учењем, како би се донела одлука и започела органска производња. Први услов да би се оваква производња започела је да произвођач има регистровано пољопривредно газдинство. Затим би било добро да се укључи у неку врсту едукације или обуке где ће детаљно научити шта је све потребно да се дође до сертификованог органског производа и које процедуре треба да прати.

Како регистровати газдинство? КОРАЦИ и ЗАХТЕВИ

  1. У регистар се уписује газдинство са најмање 0,5 хектара пољопривредног земљишта.
  2. Регистрација се врши при Министарству финансија Републике Србије, у Управи за трезор, на основу пребивалишта лица које се региструје као произвођач, дакле уз важећу личну карту. Ако се региструје правно лице, онда оно подноси захтев за регистрацију према седишту своје фирме или предузетника.
  3. Треба доставити и доказ о власништву над земљиштем или о закупу земљишта (извод из катастра непокретности или земљишних књига или уговор о закупу земљишта).
  4. Доказ о отварању наменског рачуна у банци (потврда банке или чековна књижица).
  5. Попунити образац за физичко или правно лице.

Када се регистрација заврши, Трезор издаје потврду да је пољопривредно газдинство регистровано.

Регистрација се обнавља сваке године, у периоду од 1. фебруара до 31. марта.

Успостављање контакта са овлашћеним контролним организацијама

Следећи корак је успостављање контакта са организацијом која се бави сертификовањем органских производа и њихове производње. Министарство пољопривреде, трговине, шумарства и водопривреде сваке године овлашћује контролне организације и објављује списак почетком године. Контролне организације су овлашћене да издају сертификат којим се потврђује да је производ добијен у складу са законом Републике Србије.

Распитајте се код свих организација ове врсте о њиховим услугама и на који начин обрачунавају своје услуге. Осим код надлежног министарства, све информације о органској производњи, процедурама и документацији, можете добити и код Националног удружења за развој органске производње.

Следи подношење пријаве за укључивање у органску производњу. Потребно је да попуните пријаву што прецизније и тачније јер подаци из пријаве су оно што ће контролор проверавати на терену.

Закључивање уговора између произвођача и контролне организације

На основу пријаве, произвођач и овлашћена контролна организација закључују уговор о вршењу контроле и сертификације у органској производњи. Том приликом добија се евиденциони број.

Уговор са овлашћеном контролном организацијом мора садржати најмање податке о:

  1. уговорним странама
  2. врсти органске производње
  3. броју и површини катастарске парцеле на којој се обавља органска производња
  4. правилима и обавезама уговорних страна
  5. условима и начину остваривања права на издавање сертификата
  6. начину заштите за случај неизвршења уговорних обавеза.

По регулисању финансијских обавеза произвођача, сертификациона кућа прави план излазака и контроле.

Конверзија почиње даном потписивања уговора

Рок за процес конверзије почиње да тече оног дана када је потписан уговор између контролне организације и произвођача који наставља производњу примењујуће принципе органске производње. Период конверзије у биљној производњи за једногодишње биљне врсте је најмање две године пре сетве, за пашњаке и вишегодишње крмно биље, најмање две године пре коришћења као хране за животиње из органске производње, а за вишегодишње биљне врсте најмање три године пре прве бербе органских производа.

У периоду конверзије, као и у каснијој производњи, обавезна је употреба „књиге поља“. У њој се води евиденција о површинама, извршеном ђубрењу, борби против штеточина, семену и садном материјалу, о домаћим животињама и њиховој исхрани.

Контролори из овлашћене контролне куће излазе на терен минимум једном годишње (а по потреби и више пута) од датума потписивања уговора ради провере примене стандарда прописаних за органску производњу. Контрола обухвата пуну физичку контролу и контролу документације произвођача. Приликом контроле сачињава се писани извештај, који поптисују овлашћена контролна организација и произвођач.

Коначно: подношење захтева за издавање сертификата

Након истека периода конверзије, на основу извештаја овлашћених контролних организација о извршеним контролама, овлашћена организација доноси одлуку о сертфикацији и издаје сертификат да је производ произведен применом метода органске производње и да има органски статус.

На Сертификату се налазе подаци о сертификационој кући (број, назив, седиште и код сертификационе куће), подаци о произвођачу (назив, адреса/седиште, делатност коју обавља, врсте органских производа које производи и процењена количина на годину дана). Ту је и датум контроле, датум и место издавања и печат овлашћене организација као и потпис овлашћеног лица.

У периоду конверзије Сертификат важи само годину дана и следеће године се све понавља, али тада се на Сертификату истиче статус производа. У трећој години се коначно добија сертификат са органским статусом.

Сертификат може добити сваки регистровани органски произвођач који се бави, не само производњом, већ и откупом и прерадом, складиштењем, паковањем или продајом органских производа.

Домаћи серфтификовани производ обележава се знаком “Органски производ”, националним знаком и логом овлашћене контролне организације. Прерађени сертификовани органски производи могу се обележити националним знаком само уколико садрже најмање 95 одсто састојака пољопривредног порекла, који су произведени применом метода органске прозводње.